Dalekovidost je zbunjujući termin, jer osobe sa hipermetropijom mogu imati smetnje sa vidom na svim udaljenostima i to zavisi od visine dioptrije, starosti, i (ne)sposobnosti akomodacije (izoštravanje slike predmeta na različitim udaljenostima).
Šta je hipermetropija ili dalekovidost?
To je urođena refrakciona greška, određena veličinom i indeksom prelamanja očne jabučice. Dalekovido oko ima kraći dijametar od prosečnog ili ravnije prelomne površine oka. Nekada je nasledna i češća u nekim porodicama. Označena je znakom plus.
Kakve smetnje imamo ako smo dalekovidi?
U različitima životnim dobima daje različite probleme.
- Deca do 14te godine imaju veliku moć akomodacije i uspešno izoštravaju sliku iako su dalekovida. Moguće je da nemaju nikakvu smetnju ili znak koji bi roditelji primetili. Takva dalekovidost se otkriva slučajno, na sistematskim pregledima, uz kapi koje šire zenicu.
Ako se dalekovidost ne koriguje naočarima, dete dobro vidi, ali to može dovesti do zamora ili drugih simptoma kao što su glavobolja, bol u očima, povremeno zamagljen vid. Ako stepen dalekovidosti nije isti na oba oka dešava se da oko sa višom dioptrijom zaostaje sa razvojem vidne oštrine, tj. ostaje slabovido. Dalekovidost ponekad uzrokuje i skretanje oka, tj. razrokost.
- Ako ste mlađi od 30 godina, a dalekovidi i imate nisku vrednost dioptrije, verovatno možete dobro da vidite na svim udaljenostima.
- Dalekovidost u odraslom dobu je drugačija od dečije dalekovidosti. Kod osoba sa dugotrajnom, nekorigovanom hipermetropijom, sposobnost da se dobro vidi do određene udaljenosti značajno se smanjuje tokom vremena jer je akomadacija oka posle dvadesete godine postepeno sve lošija . Odrasli sa većim dioptrijama slabo vide i na daljinu i na blizinu.
Kako možemo pomoći dalekovidom oku?
Neposredna pomoć se može pružiti
- nošenjem naočara,
- nošenjem kontaktnih sočiva i
- operacijama korekcije dioptrije
Kod dece:
Ukoliko se hipermetropija, viša od 2-3 dioptrije, ustanovi u dečijem dobu, deci savetujemo nošenje naočara ili kontaktnih sočiva. Oko se u tom dobu lako navikava na nošenje naočara i relaksira se od previše akomodacije. Naočare oku daju lakoću izoštravanja slike, ali ne utiču na visinu hipermetropije. Kako oko raste u toku razvoja deteta moguće je da dioptrija opada. Ponašanje dalekovidosti je individualno i ne možemo predvideti da li će se kod deteta dioptrija smanjivati ili ostati ista. Roditelji, pa i deca, često na kontrolnim pregledima pokazuju veliku nadu da će se dioptrija smanjivati i da ćemo odrediti slabije naočare. Ipak, medicina ne zna da utiče na rast oka.
Kod odraslih
Za razliku od dečijeg doba, navikavanje na sliku koju dobijamo uz naočare kod odraslih može da ide teže i da zahteva postepeno povećavanje dioptrija dok ne stignemo do optimalnih. Zavisnost od naočara sa godinama postaje sve izraženija. Posle 45te godine, uz osnovnu dalekovidost, javljaju se dodatni problemi starosne dalekovidosti, koja zahteva dodavanja plus dioptrije za rad na blizu.
