Strabizam (razrokost) je neparalelan položaj očiju koji često remeti saradnju oba oka (binokularni vid).
Može se javiti u bilo kom uzrastu, ali najčešće u detinjstvu, sa početkom pre šeste godine.
Strabizam može biti
- konvergentni (oko skreće ka nosu),
- divergentni (oko skreće spolja),
- vertikalni (jedno oko je više ili niže u odnosu na drugo).
Može se ispoljavati samo pri testiranju u toku pregleda (latentni) ili je prisutan spontano i stalno (manifestni). Posebna vrsta je paralitički strabizam, kada oko u određenom pravcu zaostaje, ne prati drugo oko.
Strabizam koji je vezan za jedno oko je monokularni , ili oba oka naizmenično skreću (alternirajući strabizam).
Skretanje oka može biti povremeno (intermitentni) ili stalno (konstantni).
Kod stalnog i monokularnog strabizma centri za vid u mozgu ignorišu sliku oka koje beži. Ono zaostaje u razvoju centralne vidne oštrine važne za čitanje. Ovo objašnjava čestu povezanost ambliopije (slabovidosti) i strabizma. Ako se ambliopija otkrije u prvim godinama života, rehabilitacija vida je obično uspešna. Vidna oštrina slabovidog oka popravlja se zatvaranjem (okluzijom) boljeg oka. Ako se slabovidost ustanovi kasno, posle šest – sedam godina terapija okluzijom retko daje poboljšanje.
Tačan uzrok strabizma nije u potpunosti objašnjen.
Većina dece sa strabizmom nemaju nijedno oboljenje, ali mogu imati pozitivnu porodičnu istroriju na strabizam.
Strabizmi mogu biti uslovljeni dioptrijskom (refraktivnom) greškom i tada je terapija nošenje odgovarajućih naočara ili kontaktnih sočiva.
Povreda oka ili kongenitalna katarakta mogu uzrokovati strabizam. Strabizam je češći kod nedonoščadi, kod dece sa neurološkim oboljenjima,Down-ovim sindromom.
Pregled i dijagnostiku strabizma rade oftalmolog, defektolog, optometrista.
U oftalmologiji nema jasno omeđenih subspecijalizacja, pa ni zvanja strabolog. Ipak dugogodišnje izučavanje i bavljenje ovom oblašću donosi iskustvo pojedinim lekarima da se sa većim autoritetom i uspehom bave dijagnostikom i terapijom strabizma, a neki od njih i hirurgijom.
Lečenje strabizma zavisi od vrste strabizma.
Strabizam se može lečiti naočarima, zatvaranjem oka (okluzijom), vežbama ili hirurški.
Operacije strabizma izvode se na mišićima koji pokreću očnu jabučicu i određuju njen položaj.
Operacija u dečijoj dobi radi se u opštoj anesteziji.
Kod odraslih, operacija može biti i u lokalnoj (parabulbarnoj) anesteziji.
U nekim slučajevima potrebno je više intervencija da bi se oči dovele u paralelan položaj.
