Na samim počecima mog putovanja u refraktivnu hirurgiju, na jednom od uvodnih predavanja čula sam i zapamtila rečenicu: ”Pacijent kome ste uradili refraktivnu operaciju, vaš je za ceo život”.
Ova rečenica, zapravo, može da bude istinita za svakog pacijenta i za svaku operaciju.
Hirurg mora biti dostupan svom pacijentu, uvek i koliko god dugo je potrebno. Nekada se ovo “koliko god dugo” zaista meri decenijama. Vremenskim periodom koji dozvoljava da razvijemo odnose poverenja i iskrene odanosti.
Upravo to se desilo u našoj priči.
Jednog snežnog decembra, kao mlađem specijalisti, na pregled je došla mlada žena – dve nedelje pred porođajem. Savetovano joj je da se pregleda zbog miopije. Pronašla sam rupturu retine, koja je zahtevala fotokoagulaciju. Zahvaljujući tome što je buduća mama bila racionalna i sabrana, odmah smo dogovorile da istog dana uradimo lasersku intervenciju. Taj dan smo obe zapamtile.
Nije joj bilo lako niti udobno – ni da sedi, ni da podesi glavu, laser joj je bio neprijatan. Njena saradnja i rešenost da se sve uspešno završi, bili su za mene dodatni motiv. Potrajalo je, ali je ruptura ograničena.
Ubrzo je usledio i porođaj. Stigao je njen prvi dečak, taman kao najlepši Božićni poklon. Od mame miopa, deca češće i sami mogu biti miopi. To se potvrdilo i u ovom slučaju.
Nakon nekoliko godina, došao je i drugi dečak. I mlađi brat je kratkovid.
Nakako prirodno, uklizala sam u ulogu njihovog porodičnog lekara.
Godine redovnih kontrola, rast miopije, prelazak na orto K sočiva obeležile su naredne godine našeg “druženja”. Miopija se stabilizovala, uprkos studiranju, vrednom učenju i stalnom radu pred računarom.
Nadavno je junak ove priče napunio 24 godine. Poželeo je da se oslobodi potrebe za naočarima ili sočivima. Posle potrebnih pregleda, stekli su se uslovi za operaciju. Kao i uvek u pripremama za operaciju, detaljno smo obradili svako pitanje operativnog i postoperativnog toka. Pažljivo.
Operacija i postoperativni tok prošli su bez komplikacija, dobro. Baš kao što treba i kako u najvećem procentu bude.
U ovoj maloj istoriji pacijenta nije sve uobičajeno. Ovog dečaka, sada mladog čoveka, može se reći znam još pre njegovog rođenja. Njegovu i porodičnu miopiju pratim još dok je bio beba u maminom stomaku.
I to je ta lepa priča trajanja i poverenja koju sam želela da podelim sa vama.
